Samostalna izložba Digitalna priroda


09. maj 2011. - 02. jun 2011.
Galerija Centra za kulturu Stara Pazova

Centar za kulturu Stara PazovaU Staroj Pazovi otvorena je samostalna izložba umetnice Vesne Opavsky. Izložba predstavlja prikaz petogodišnjeg digitalnog stvaranja slika prirode.

O umetnosti Vesne Opavsky govorila je istoričarka umetnosti Tanja Božanić.

Izložba će biti otvorena do drugog juna.

Rastinje, senke i svetlosti

Vegetativni rasteri i komešanje botaničkih izdanaka, kao i tragovi nevidljive procesualnosti stvaraju raskošnu naseljenost prizora digitalnih grafika Vesne Opavsky. Pri tome se za posmatrača stiče intrigantno gledište jednog stalno prisutnog paradoksa. Odvajkada se pojam približavanja prirodi, tog najveličanstvenijeg područja iskustvenog, javljao u umetničkim prenosima i u doživljajnim odnosima, a danas, u svim tehnološki opremljenim postizanjima opažajne preciznosti, u nezaobilaznosti naučnog poniranja i prodornog raščlanjavanja esencijalne otvorenosti mikrobiološke i molekularne optike.

Kompozicioni princip uočljivih tragova rastinja i svojevrsna ekranska ponesenost naslojavanjima umetnica je sama objasnila razjašnjenjem likovnog postupka u digitalnoj grafici: „Oponašam oblikovanje prirodnim procesima (rast, spiranje, nagrizanje, grebanje, razlivanje, trošenje...). Oponašam i slučajne efekte koji nastaju pri crtanju opipljivim bojama i ručnom štampanju grafike (zgušnjavanje, sušenje, razlivanje...”

Ta neizmenljivost veštačkih sredstava i kompjuterskih alatki za približavanje prirodi u duhu su suštinske ponesenosti istinski senzibilne orijentacije umetnika današnjice: povratak eksterizacijama, doživljaj neposrednosti raskoša i oprečnih svojstava tog vegetativnog mikrokosmosa različitih podneblja. U stvaranju grafičkih otisaka digitalno kreiranog sveta pogleda na izmenljivost nastaju prizori kao svojevrsne (tableaux vivant) oživljene slike povezane za fluid procesualnog protoka botaničkog i sveopšte biološkog rasta, nestanka i vraćanja. Prateći sinergiju različitih vrsta umetnica nadmašuje površinu kao herbarijumski razmeštaj, pronoseći u simboličkom pravcu mnogostrukost kombinacija, susticanja, preklapanja, senovitih i obasjanih deonica. Motivski prizori mrtve prirode su zapravo van ovakvog domena, čineći sinergiju elemenata tih drugih i drukčijih, ali mnogima bliskih i nevidljivih vidova života. Ostvaren je prenos u ohrabrujuću potragu za ravnotežom i smirenjem u uslovima društvene zagađenosti ekoloških propasti i neverovatne opterećenosti prirodnih i istorijskih, saznajnih resursa.  Smene godišnjih doba, osećaj savladavanja nedaća i opstanka kao u rastinju koje posle snega postepeno otpočinje svoju cikličnu obnovu postajući univerzalna metafora. U tom pravcu Vesna Opavsky afirmiše svoj postupak kao odgovornu i umetnički senzibilnu avanturu traganja i sakupljanja malenih a zapravo ogromnih spasonosnih otkrića.

Nikola Šuica
April 2011.

dr Nikola Šuica
Profesor
Fakultet likovnih umetnosti Beograd